Savo Škobić:
LAŽLJIVICA JECA
LAŽLJIVICA JECA
(komedija za djecu)
Lica:
-JECA, djevojčica
13 godina
- KURBLA, njena
starija sestra, šofer,
- BALTAZAR, njen
školski drug,
- ŠEPRTLJA, njen
mlađi brat
- MADONA, mačka
-LESI, pas
-SANJA.
Scena:
Jecina soba sa malo namještaja i mnogo nepotrebnih stvari. Na zidu, iznad kreveta, veliki filmski posteri, na radnom stolu, desno od kreveta, kompjuter. Iako pretrpano sve je sređeno sa puno ukusa.
Jecina soba sa malo namještaja i mnogo nepotrebnih stvari. Na zidu, iznad kreveta, veliki filmski posteri, na radnom stolu, desno od kreveta, kompjuter. Iako pretrpano sve je sređeno sa puno ukusa.
1. Pojava
JECA, potom SANJA
JECA (leži
na krevetu sa dignutim nogama uza zid i
glasno čita): Balkanski ratovi
obuhvataju dva oružana sukoba: Prvi balkanski
rat (oktobar 1912. - maj 1913.), vodile su protiv Turske četiri balkanske države: Srbija, Bugarska, Grčka i Crna Gora za oslobođenje preostalih
oblasti ispod turske vlasti... (zatvori knjigu i obori glavu ka podu - preslišava se) ...
Prvi balkanski rat... ratovi obuhvataju
dva oružana sukoba. Prvi ... Prvi
Balkanski rat, oktobar 1900... ( baci
pogled u knjigu)... Prvi balkanski
rat, oktobar 1912. do maja 1913, vodile
su protiv Turaka balkanske države: Srbija, Bugarska,Turska
i Grčka... (ljuto sjedne na krevet normalno), ma
kakva Turska, neće protiv same sebe ratovati... (ponovo gleda u knjigu)... Vodile su balkanske zemlje: Srbija,
Bugarska, Grčka i Crna Gora za oslobođenje
preostalih oblasti... (ulazi Sanja) ... ispod turske vlasti...
SANJA: Drugi
balkanski rat, kraj juna - početak avgusta 1913. nastao je poslije pobjede nad Turskom, kao međusobni obračun saveznika oko podjele oslobođene teritorije - Srbija, Grčka i Crna Gora, uz kasnije učešće Rumunije i Turske, ratovali su protiv Bugarske.
JECA: Lako ti je kad znaš . Znaš li kada ću ja ovo
naučiti - nikada! Sutra će me
istoričarka pitati - garant. Ima da mi zabije
keca ovolikog.
SANJA: Ma neće ti ćeš to naučiti, znam ja tebe.
JECA: Ma ubijam se učeći, vjeruj mi, ali ništa ne
ulazi u ovu moju blentaru.
A gledaj kolika je lekcija, 20 stranica.
SANJA: Mogla
si reći 200.
JECA: Ma ne,
stvarno, koga je briga za balkanske
ratove? I kome će to trebati? Budale se
tamo nekada prije dvije stotine godina svađale
i tukle, a sada ja
moram da ispaštam!
SANJA: 'Ajde, o'ladi malo, pusti sada balkanske
ratove, nego da se dogovorimo, šta ćeš obući
za žurku kod Marije?
JECA: Ništa.
SANJA: Ići ćeš gola?!
JECA: Ko šiša
Mariju i one njene mlakonje.
SANJA: Ali i mami si rekla da ideš
kod Marije? Tako si mi rekla.
JECA: To je
samo fazon, izgovor što ću u to doba isfurati iz kuće, a i da se mogu malo duže
zadržati.
SANJA: Pa gdje ćeš ? Nemoj mi samo kazati da imaš sudar sa Tom Kruzom?
JECA: Nije Tom
, ali jeste Tomo. I nije Kruz, nego neki
drugi.
SANJA: Zezaš me. Pa stari će te
skalpirati, samo ako te uhvati.
JECA: Kako će
da me uhvati, kako? Prvo, on sa Marijinim
ćaletom ne govori još od kad je "Partizan" razbio "Zvijezdu" ...
SANJA: Prije sto godina!
JECA: ... i
tad su se zavadili oko toga je li bio penal ili ne...
SANJA: Nije
bio penal, to vam je sudija
poklonio.
JECA: Drugo,
mi ne izlazimo u bircuze gdje ide
moj stari sa svojim šljokaxijama, nego na
neko drugo, lijepo i bajkovito
mjesto.
SANJA: Gdje?!
JECA: Zini da
ti kažem, pa da rastrubiš po cijeloj
školi.
SANJA: Neću,
matere mi ! Kaži ... Kaaaažiiii, moooolim te !
JECA: Dobićeš izvjaštaj.
SANJA: Ih,
poslije, poslije je kasno.
JECA: Kasno za
šta? Šta namjeravaš? Da nam se privališ? E, te zlobne bubice
izbij sebi iz glave.
SANJA: Neću,
Jeco, ćaleta mi ! Kaži.
JECA: Dobro,
Sanja, ali nemoj da se negdje izlaješ,
zakuni se.
SANJA: ]aleta
mi.
JECA: Ih, ja
ti zakletve.
SANJA: Doboro, evo, kunem se da nikome neću nikada
ništa reći, dabogda me Boris
ne pogledao nikada, nikada, nikada.
JECA (skanjiva
se) : Joj, smijem li ti reći?... Ma, ne smijem, ne mogu...
SANJA: Reci, molim te.
JECA:
...Idemo... u... pozorište!
SANJA: U pozorište?!
JECA: Da - u
pozorište.
SANJA (razočarano): Pa šta je tu bajkovito?!
JECA (zadivljeno): Gledaćemo "ROMEA I
JULIJU", Šekspirovu ljubavnu
tragediju, beogradski glumci.
SANJA: Bez
veze, prvo se on kao otrovo, pa ga ona vidjela mrtvog i ona se otrovala, a ono on nije
bio otrovan pa se probudio, pa vidio
nju mrtvu, pa se onda i on - napokon - otrovao.A bili su još klinci.
JECA: Kako
klinci, pa voljeli su se!?
SANJA: Ma bez
veze, keve mi. Evo, ja volim Borisa sasvim i još malo više,
ali se zbog njega ne bih otrovala,
garant.
JECA: Prava ljubav
žrtve traži.
SANJA: Pa dobro,
evo i ja se žrtvujem... @rtvovaću da
mi ćale zalijepi dvije šljage
što ću ostati malo duže sa Borisom, ali da se otrujem, malo sutra
JECA: Baš me
briga za batine - idem u pozorište.
SANJA: A
poslije?
JECA: A
poslije ... poslije smo pozvani na gala prijem sa glumcima, kavijar... šampanjac i ostalo.
SANJA (zabrinuto): Šta ostalo?
JECA: Ma, znaš...
SANJA: Ne
znam. Šta ostalo?
JECA (zamišljeno): Pa ... ples na mjesečini, šaputanje pod rascvjetalom
trešnjom ...
SANJA: Otkud
vam rascvjetala trešnja u oktobru?
JECA: Mašta može
svašta.
SANJA ( ljubomorno)
: A balkanski ratovi neka se sami
spremaju?!
JECA: Joj, Sanjice,
ti stvarno znaš
da pokvariš atmosferu. Idi, moram
da učim.
SANJA ( odlazeći) : I vidi
da se opet Turci ne pobiju
sami sa sobom ... pod rascvjetalom oktobarskom trešnjom.
2. Pojava
JECA
JECA (baci
jastuk za njom, a onda ljutito ustane, uzme telefon i bira broj) :E, sad ćeš da vidiš, ti ljubomorna mačko, šta
je prava
zloba... (u telefon izmjenjenim glasom) ... Alo, da li je
to gospodin
Boris?... Boris? ... Zdravo, ja sam
Marija, moram da te obavijestim, rekla mi je tvoja Sanja, da noćas neće doći
na žurku kod mene, kao bolesna
je , ima groznicu i tako to. Ali pošto ja ne znam da lažem, reći ću ti da ona, u stvari,
ide u pozorište i gledaće "Romea i Juliju" sa nekim drugim Romeom, a
ne sa tobom. ]ao!... (prekine vezu)
... Eto, ti!... ( uzme knjigu)... Balkanski ratovi obuhvataju dva oružana
sukoba: Prvi balkanski rat ...
(baci knjigu) ... vodio se između Sanje
i Borisa ispod rascvjetale trešnje u oktobru, a snijeg pade kad mu vrijeme nije ... (pušta
muziku i igra)...
3. Pojava
JECA, BALTAZAR
BALTAZAR (ulazi i nadvikuje se ): Znaš li ti šta
je to perpetumobile?
JECA (ugleda ga
i krene da isključi muziku) : Ej, ćao!
BALTAZAR ( nadvikuje se
i kada se muzika isključi on
nastavi glasno) : Velim, znaš li ti šta je to perpetumobile?
JECA: Šta se
deraš, nisam gluva?
BALTAZAR:
Izvini, to zbog tvoje buke... Znaš li?
JECA: Šta?
BALTAZAR: Znaš
li ti šta je to perpetumobile?
JECA: Otkud
bih ja to znala?
BALTAZAR: Perpetumobile
je zamišljena, ali
još ne izmišljena
mašina koja radi sama od sebe bez ikakve dodatne energije.
JECA: A, to...
Znam ja to i ne samo da znam ja imam jednu takvu mašinu
kući.
BALTAZAR (zainteresovano): Imaš? U kući?... kako
imaš kad još nije ni izmišljena?
JECA: To ti je
moj brat Šeprtlja. Sam od sebe radi -
jede neprestano i sve što dohvati pokvari.
BALTAZAR: Pa
on nije mašina, on je čovjek, to jest dječak.
JECA: @dere ko
mašina.
BALTAZAR: E, vidiš, taj perpetumobile ja ću prvi da
izmislim i za to ću dobiti
malu Nobelovu nagradu.
JECA: Zašto malu?
BALTAZAR: Pa
ja sam još dječak, nisam pravi čovjek i
naučnik.
JECA: Balto,
slušaj. Ja znam da si ti i dobio nadimak Baltazar zato što uvijek nešto izmišljaš. I uvijek nešto zabrljaš.
Eto, kada si onomad pravio
senzorsko električno foto-oko
za puštanje vode u VC šolji
, koje reaguje onda kada se neko
digne sa VC šolje, struja je stresla babu, mal se nije šlogirala, zar ne?
BALTAZAR: Pa
uvijek je nauka imala i žrtava. Zar ti misliš
da je Alfred
Nobel, tek tako pronašao dinamit?!
Ne, mnogi su stradali dok on to nije usavršio.
JECA: Ma znam
, ali kud baš babu da skoro kremiraš?
BALTAZAR: Sada
nauka toliko napreduje , da jedva držimo
ritam sa
njom. Nisam uspio da usavršim taj projekat, to
za puštanje vode u VC-u, stari mi zabranio daljnje eksperimente, ali sam zato
došao na bezbolniju i bezopasniju ideju i sada na tome radim.
JECA: A šta je to?
BALTAZAR: Ne mogu još da ti kažem. Nisam lud
kao Nikola Tesla. On ti je
tako u par navrata iznio svoje ideje
Edisonu, a ovaj ih samo razradio
i pantentirao i pokupio lovu, a
Tesli šipak. Ja svoje ideje čuvam do same realizacije.
JECA: Bilo bi
dobro kada bi ti smislio nešto da se ne mora učiti čitav
dan, nego, tako, uključiš iz
kompjutera u uho i brzim
presnimavanjem , znanje
samo uđe u glavurdu.
BALTAZAR: I ja bih to volio. Tako bih vrijeme
potrošeno za učenje
nepotrebnih lekcija upotrijebio
za nove izume.
JECA: Jesi li
naučio istoriju? Ubiše me ovi balkanski
ratovi. Nikako da naučim
ko se sa kim kad borio. Prvo su svi bili protiv Turaka, a onda
u savezu sa Turcima protiv Bugara. Bez veze.
BALTAZAR:
Politika me ne interesuje. Samo
nauka.Nauka i tehnika, to je budućnost čovjeka.
Evo vidiš, pronašli su vodu na Marsu!
JECA: Pa ko se
zbog toga raduje? Mom tati su našli vodu u koljenu, pa
da vidioš frke po kući.
BALTAZAR: Ali ta
voda na Marsu je znak da možda ima i života
na Marsu. To je divno!
JECA: Oni sad
pronašli, a otkada ja znam
za male zelene Marsovce.
BALTAZAR:
Ma, oni
i ne postoje.
JECA: Pa zašto
se onda kaže da je neko pao sa Marsa?!
BALTAZAR: Sa
Marsa se ne može pasti.
JECA: Kako ne
može, kad je on gore, pada se odozgo, a ne odozdo.
BALTAZAR: U
svemiru nema gore i dole.
JECA: Ma,
nemoj, pa zvijezde su gore na nebu, a ne dole.
BALTAZAR:
Gledaj, posmatrajući iz našeg položaja, Amerika je dole, a i za njih su zvijezde
gore, na nebu.
JECA: Pa jest,
kad se Zemlja okrene pa bude njima noć.
BALTAZAR: To
je malo komplikovanije za objašnjavanje ovako, s nogu.
JECA: Pa ti
sjedi.
BALTAZAR (sjeda): Nisam mislio na to, nego, astronomija je posebna
nauka. Sve je komplikovanije nego što
izgleda.
JECA: Možda
sam ja glupa, za razliku od tvoje Sanjice.
BALTAZAR: Koje
moje Sanjice? Otkud je ona moja?
JECA: Misliš
ti da ja ništa ne znam i ništa ne vidim?
E, moj Baltazare.
Ja vidim i ono što se ne vidi.
BALTAZAR: A šta
to ti vidiš, života ti?
JECA: Pa
vidim, na primjer, da ti se ona jako,jako, jako
dopada, a isto tako vidim da se
ti njoj isto tako jako dopadaš.
BALTAZAR: Šta
se ja njoj imam dopadati? Ima ona svoga Borisa.
JECA: E, nema
više. Otkačila ga je.
BALTAZAR: Kako
? Zašto?
JECA: Zbog
tebe, zbog čega bi drugog.
BALTAZAR: Zbog
mene?
JECA: Jesete. Rekla sam joj da ćeš ti večeras ići u
pozorište, pa je i ona odlučila da ne ide
sa Borisom na žurku kod Marije, nego će,
kao slučajno doći u pozorište
i na tebe, onako kao slučajno
nabasati. A pošto se daje "Romeo i Julija" nada se da
će te to inspirisati da o njoj
drugačije razmišljaš.
BALTAZAR: A
otkud ti znaš da ja idem večeras u pozorište?
Da li idem, uopšte, u pozorište
večeras?
JECA: Ideš. Kada ti ja kažem da ideš, je l' jasno?
BALTAZAR: Ma,
mislio sam gledati specijalnu emisiju o Marsu na satelitskoj... ali, kad ti kažeš...
JECA: Nemoj da
si pao s Marsa, nego s neba pa u rebra. Budi tamo.
BALTAZAR:
Dobro, kad ti kažeš.
JECA: A sada,
da čujem, na kakvom to izumu radiš?
BALTAZAR: Ma,
to je samo zamisao...
JECA: Da čujem?!
BALTAZAR (nevoljno) : To bi, u stvari bio samo
pokušaj, onako, da vidim
da li bi se šta
moglo na tome poraditi.
JECA: Uvod je
dobar, da čujem nastavak.
BALTAZAR: Mislio sam, kada bi neživim stvarima dali tu najbolju
energiju - život, onda bi one radile kao same od sebe, kao taj perpetumobile.
JECA: Na
primjer?
BALTAZAR: Na
primjer igračke.Evo, ova tvoja mačka, na
primejr, kako je ono zoveš?
JECA: Madona.
BALTAZAR: E,
ta Madona, kada bi elektronskim putem dobila život, neku vrstu života, ona bi bila živa, a opet ne bi
bila živa, jer je od
platna i spužve, pa ne bi morala
ništa da jede.
Ali bi bila živa. Shvataš?
JECA: Ne
shvatam.
BALTAZAR: Ma,
dobro, nema veze. I sada, tako, ostale igračke: kamioni, auta, roboti i slično. Sve bi to bilo čovjeku
od velikog značaja, a ne bi trošili nikakvu energiju.
JECA: I ti bi
stvarno mogao meni da oživiš Madonu,
stvarno?
BALTAZAR: Pa,
mogao bih , čini mi se da bih mogao. Ali još nisam to
detaljno razradi, ima tu još da se
radi...
JECA: Slušaj, ako
ti je stalo do Sanje, a jeste, onda gledaj da to uradiš što prije.
BALTAZAR:
Dobro, ponijeću ovu Madonu, ali ti ništa ne garantujem.
JECA(za njim): ]ao, genijalčino!
4. Pojava JECA
JECA(uzima telefon i bira broj): E, tako, i
jeste jedno za drugo. Ko stvoreni
ste jedno za drugo - našla vreća
zakrpu... (u telefon ljubazno)... Ej, ćao Sanjice.Čuj, nešto
gledam, nema mi nigdje one moje male lutke, onog mog mačka... Molim?... Da mačke, izvini. Pa, rekoh, da je nisi ti slučajno pokupila? Nisi?... Dobro,
hvala ti.]ao... Ej... ej, umalo da zaboravim. Maločas je kod mene
bio Balto i veli mi da je Marija
otkazala žurku, stari joj zabranio...
Ne znam... I mene čudi da joj otac nešto
tako zabrani. Mora da je nešto jako zgriješila, dok se Gile naljutio... Da, dobro... Ma ne, nije tvoje da javljaš raji, valjda će to ona sama da uradi. 'Ajd, ćao!...(prekine vezu)... On će da oživi
lutke... LJudi umiru ko zečevi, pa ne
mogu ni ljekari da ih ožive,a on će da oživi
lutku, nije nego,malo sutra!... (zauzme položaj kao s početka predstane, čita)...
Balkanski ratovi obuhvataju dva oružana
sukoba... (sjedne)... Pa ovo nije balkanski rat, ovo će da bude svjetski rat,
još bolje, međuplanetarni rat, još
kada dođu Marsovici i one lutke koje
oživi Baltazar, a Sanja i Boris...
5. Pojava
JECA, ŠEPRTLJA
ŠEPRTLJA (dolazi i nosi
lutku cuke): Ej, evo ti tvoja Lesi, odjednom
se našla u mojoj sobi.
JECA: Nije to
moja Lesi, nego moj Lesi,pa vidiš da je
muško?!
ŠEPRTLJA: A po
čemo se to može vidjeti kad je lutka?
JECA: Znam ja.
I kako to da se odjednom našao
u tvojoj sobi?
ŠEPRTLJA (vadi veliki sendvič i jede): Ne znam ja,
valjda je sam došao.
JECA: Sam? Da
ga možda nije Baltazar
oživio, kao moju mačku?
ŠEPRTLJA: Koju
mačku je oživio?
JECA: Moju
Madonu, zar je nisi sreo u hodniku?
ŠEPRTLJA: Ne,
nisam nikoga sreo... Kako to, oživio? Zar se to može?
JECA: Naravno
da može. Maločas je bila ovdje, popile smo po šolju mlijeka,
lijepo se ispričale i ona ode da ulovi
kojeg miša.
ŠEPRTLJA: Lažeš.
JECA: Kao
prvo, ja nikada ne lažem, a kao drugo, ako ne pripaziš malo
kako sa mnom razgovaraš, ja mogu vrlo lako zaboraviti da si ti meni mlađi brat. A onda neka ti
je Bog na pomoći, smo da znaš.
ŠEPRTLJA: Pa šta
mogu kad lažeš? Kako luta može da oživi i da sa
tobom pije mlijeko? Ne može.
JECA: Šeprtljo,
nemoj da me ljutiš...
ŠEPRTLJA:
Nisam ja Šeprtlja, ja se zovem Dragan.
JECA: Ja ne
znam kako se ti zoveš, ali ti si Šeprtlja i nisam ti ja dala taj nadimak, nego Kurbla. A bila je u prau, za šta
god se dohvatiš
ti ili pokvariš, ili razbiješ, ili
izgubiš.
ŠEPRTLJA:
Vesna nije Kurbla, to su je tako nazvali
njeni na poslu, zato što vozi kamion, kao pravi muškarac.
JECA: A, zašto
bi to bilo bogom dato da samo muškarci
voze kamione? Čitala sam da je
dokazano da su žene pažljiviji vozači
od muškaraca. Tako, lijepo i naša sestrica Vesna, zvana Kurbla vozi kamion
i šta joj fali? Zarađuje više nego tata
i mama zajedno.
ŠEPRTLJA: Šta
vrijedi što mnogo zarađuje, kada meni ne da ništa?!
JECA: A zašto
da ti daje?Ti sve Što dobiješ potrošiš
na igricama. Šta si to sebi nekada kupio? Pa ti, čovječe ni doručak
ne kupiš, nego odeš na te
prokelte igrice i sve porošiš zazajući
se sa svojim klipanima.
ŠEPRTLJA: A mogu li ja sada da se malo
igram na tvom kompjuteru? Pa ,
zaradio sam.
JECA: Kako si
to zaradio?
ŠEPRTLJA: Pa
pronašao sam tvoju Lesi... ovaj, tvog Lesija.
JECA: Prvo si
ga odnio iz moje sobe u svoju, pa si ga
onda, kao, našao?!
ŠEPRTLJA:
Nisam, sele, tebe mi. Sam je došao, kad
ti kažem.
JECA: Pa kako će, čovječe, mrtva priroda sama da
hoda? Kako?
ŠEPRTLJA: Ne
znam ja.
JECA: Dobro,
idi igraj se i nemoj šta da zabrljaš. Ali igraj se u tišini,
moram da učim.
ŠEPRTLJA (odjuri do kompjutera): Baš si slatica.
Biću miran kao miš.
JECA: Da, samo
ćeš ponavljati: klik - klik.
ŠEPRTLJA: Ej,
kako da izađem iz ovog programa?
JECA (priđe mu): Evo, ovako. Šta ćeš da igraš?
ŠEPRTLJA:
Pasijans.
JECA (ukuca):
Evo, a sada da nisam
ni riječ čula... (zvoni joj telefon)...
Ko li je sad...( gleda u displej)...
Marija? Šta li hoće ta koza?... ( javi
se ljubazno)... Ej, ćao Marija. Da
li su pripreme za tvoju
žurku pri kraju? Jedva čekam...Da, da,
dolazim, zašto ne bih došla?...
Ko?... Ne znam otkuda Sanji ta ideja da ja idem u pozorište?... Ma ko šiša
Romea i Juliju, znam ih napamet, šta još da ih gledam?!... Ma, to ona nešto
muti, garant... (Šeprtlja pogleda u nju,
a ona slaže face, ovaj se krijući smije)... Ne, nisam vidjela
Baltazara, otkuda ti to?...Ja?!...
Ma, daj, Marija, keve te olabavi malo! Šta ti pada na pamet? Pa već i vrapci
na granama znaju da je on zaljubljen
u tebe do ušiju,
samo takav je nekakav da od stida ni sebi u oči ne može da pogleda ujutro
u kupatilu, nego nekako,onako, ispod
oka... ]ao, čujemo se!
ŠEPRTLJA: Joj,
sele, jednom češ se sama uplesti u sve
te tvoje tračeve i laži, da ćeš
nagrabusiti pošteno.
JECA: Gledaj
ti svoja posla, a mene ostavi na miru.Ja ne lažem i ništa
ne tračam.
ŠEPRTLJA: Jok,
ja tračam!... (trgne se )...Ops!
JECA: Šta bi?
ŠEPRTLJA: Crko
kompjuter...
JECA: Skončat ću
te, idiote jedan!... ( priđe)... Pa
ti si stvarno idiot!
ŠEPRTLJA:
Nisam ništa uradio, sele, tebe mi!
JECA: Kako
nisi, kad si mi pokvario kompjuter?
ŠEPRTLJA:
Nisam ja. Sam se pokvario.
JECA: Kod tebe
sve samo se dešava ... Sama igračka
prelazi iz sobe u sobu, sam se kompjuter kvari - sve samo,
a ti jadničak ništa nisi kriv... (kucka po tastaturi)... Ni luk jeo, nit ga
mirisao.
ŠEPRTLJA (uspravi se): Ugasio se. Ubićete stari.
JECA: Zašto
mene, pa ti si ga pokvario?!
ŠEPRTLJA: Znam, ali on ti je kazao da za kompjuter ti odgovaraš. I još ti je rekao da ga ni slučajno meni ne
daješ da se igram, a ti si mi dala.
JECA: Jesi li ti normalan! Ja sam kriva što sam ti
dala da se igraš, a ti nisi kriv što si ga pokvario? Pa gdje to ima?!
ŠEPRTLJA: Odoh
ja po Baltazara, on će ga lako popraviti, kao onomad.
JECA: Kad -
onomad?
ŠEPRTLJA (zbunjeno): Jednom, kad tebe nije bilo, a
meni bilo dosadno, pa sam se malo
igrao i isto tako se pokvario.On je slučajno naišao, pa ga je lako popravio.
JECA: Jesam li
ti zabranila da uopšte ulaziš u moju
sobu kada ja nisam tu, a kamo li da diraš kompjuter!?
ŠEPRTLJA:
Pa bilo mi je dosadno.
JECA: Požuri,
zovi ga... ( on izlazi, ona pokušava
da osposobi kompjuter)...
Odmah ga zovi, neka požuri... Joj, samo da stari ne naiđe.
6. Pojava
KURBLA i JECA
KURBLA ( šoferska jakna i kapa, ulazi bučno, baca na
pod velku tašnu sa alatom, ruke su joj prljave): Vozdra, princezo. Šta ima?
JECA (prestrašeno, sakriva leđima kompjuter):
Zdravo, Kurbla, ovaj Vesna, otkuda
ti tako rano, zar nisi na putu?
KURBLA:
Kamion mi se
pokvario. Pokušala sam da ga sama popravim, ali ne ide... (uzima njen telefon
i bira broj)... moram zvati naš servis... Alo, Klempo, jesi li ti?... daj molim
te reci Brki i Škembetu da
odmah dođu i pokušaj popraviti
kamion, stao je tu u... Ma šta
ja znam šta mu je, samo je stao, ništa mu ne mogu... Ma tu je kod mosta,
zakrčila sam saobraćaj, neka požure.
JECA : Brzo će oni.
KURBLA: Jest,
brzo. Brzi su ko puževi. Po smrt da ih pošalješ - ti bi se naživjela života. Gdje je stari? Je l' opet šljoka, a?
JECA: Ne znam,
tu je negdje, ako nije otišao da traži
posao.
KURBLA: Traži
posao? Traži posao, a Boga moli da ga ne nađe.
JECA: Nemoj,
Kurbla, ovaj Vesnice tako. Ni njemu nije lako. Misliš da mu je svejedno da ga mi hranimo, a on ništa ne donosi?
KURBLA (ljuto):
Mi?! Koji mi, leba ti? Svi ste vi lezilebovići, samo ja riljam za sve.Pogledaj mi ruke... (pokazuje dlanove)... jesu li to ruke jedne djevojke?... To su
ti radničke ruke, prljave, žuljevite,
izranjavane - šoferske ruke. Misliš ti
da ja ne bih voljela da se sredim, našminkam
i nakinđurim. Da idem sa svojim vršnjacima u kafić, da imam dečka?
Voljela bih, naravno da bih voljela, ali
ne mogu, moram da zaradim da vas prehranim.
Pa meni je, dijete moje drago tek 19
godina. Mogla sam i ja da studiram, da se provodim i zaljubljujem
do mile volje, ali ne. Ja moram da radim.
JECA: Pa kad
ti nije išla škola.
KURBLA: Išla
bi meni škola da se nije desilo šta se desilo. Pod svim
tim stresovima i seljakanjima, ja sam jednostavno aboravil i ono što sam znala, a novo nije išlo u glavu, pa to i je. Ja nisam
imala sve ovo što ti imaš: svoju sobu, lijepu garderobu, kompjuter...Ni tranzistor nisam imala, a kamo li taj tvoj
vokmen, ej!... Stvarno, je l'
ispravan taj kompjuter, mislim
radi li?
JECA: Pa,
ovaj, radi. Zašto ne bi radio?
KURBLA: Pa i
mora da radi kad sam ga 6 mjeseci otplaćivala... De, pokaži mi nešto. Neke igrice...
JECA: Hoću,
ovaj, zašto ne bih ti pokazala, samo...Zar ne bi trebalo prvo da se opereš
i nešto pojedeš?
KURBLA: Nemam
vremena, žurim. Daj sestrice jedno pivo, pa da žurim.Možda
će ipak one lijenčine doći brzo. 'Ajde, požuri, donesi mi pivušku.
JECA (snebiva
se ): Ja, ovaj, ne znam... Ne znam
imali piva u kući.
KURBLA: Ima,
kako ne bi bilo, jesam li neki dan donijela dvije gajbe.
Požuri... ( Jeca izađe, ona priđe
kompjuteru i pokušava da ga uključi)...
Kako li se ovo pali? Da je motor znala bih, na kurblu,
ali ovo... ( tipka po tastaturi)...
Ne znam, pa to ti je. Za sve se treba
roditi.
7. Pojava
ŠEPRTLJA, BALTAZAR i KURBLA
ŠEPRTLJA (utrčava, a za njim ulazi Baltazar): Evo,
jesmo li brzo stigli... (ugleda Kurblu)...
Otkud ti, Kurbla, ovaj Vesnice?
KURBLA: Kako
otkud ja? Kako otkud ja u vlastitoj kući?!...
Da me niste možda otpisali, a?... ( grli ga)... Vidi ti mog malog
princa, kako mi je porasto!...
Već par puta dolazim kući, ali tebe
ne bude tu. Dugo te nisam vidjela.
ŠEPRTLJA: Pa šta mogu kad si uvijek na putu sa
onom svojom drumskom lađom. Joj, kako možeš da voziš onako veliki kamion, a ti si tako slabašna, žensko?
BALTAZAR: Nije
to kao nekad, prije sto godina. Sada je tu hidraulika,
volan je kao perce.
KURBLA: Kao perce?! Veliš,sada je lako? A kada pukne
guma u sred neke pustare, pa nigdje nikoga? Šta
mi onda vrijedi
hidraulika?
BALTAZAR: Pa
vrijedi i u takvoj situaciji je našla svoju
primjenu, dizalica. Sa
par poteza jedne ruke podigneš kamion kao od šale.
KURBLA (nervozno): Dobro dizalica, a hoće li mi
hidraulika skinuti točak i staviti drugi,a? Hoće li, 'ajde reci, hoće
li?
BALTAZAR: Pa
dobro, mora malo i da se zapne, ali to se rijetko kad dogodi.
ŠEPRTLJA: Vas
dvoje se niste ni pozdravili, a već se svađate. Ništa drugo i ne znate, nego kad se sretnete odmah se posvađate.
BALTAZAR: Ja
samo kažem...
KURBLA: ... Šta
ću kad ovaj pametnjaković, nekakav
drveni pronalazač, uvijek meni nešto pametuje.On bolje zna šta je
to hidraulika i kako je to voziti kamion, nego ja - šofer.
ŠEPRTLJA ( pomirljivo ): A da ja tebi, sestrice
donesem jedno pivo?... Znam da
voliš pivo najviše na svijetu.
BALTAZAR: Kao
i svi šoferi.
KURBLA: Ma otišla
je Jeca da ga donese, pa se zadržala kao da je otišla
u pivaru, a ne do kuhinje.
8. Pojava
JECA i pređašnji
JECA ( donosi otvoreno pivo): Evo me. Nisam
mogla da nađem odmah otvarač, ali evo, našla sam
ga.
ŠEPRTLJA: Kako
ga nisi mogla pronaći, kada stalno visi
iznad šporeta?!
JECA: Evo
sestrice, bez čaše, onako kako ti voliš...
(Baltazaru)... Nisam znala da si i ti tu, donijela bih i tebi
sok.
BALTAZAR:
Hvala, ne mogu žurim. Daj da to časkom popravim, pa da...
KURBLA: Šta da
popraviš? Šta ti znaš popravljati, leba ti?
ŠEPRTLJA: Ma
opet nam se zakočio kom...
JECA ( prekine ga): Vokmen!
BALTAZAR ( pogleda u Šeprtlju): Vokmen?!
KURBLA: Pa šta
je sa tim vokmenom?
JECA: Vokmen.
U stvari traka se zapetljala, a tu je
Balto maher.
KURBLA: Pa
koliko ja to znam, nema većeg mahera za petljanje od tebe. A šta ti je sa kompjuterom? Nisam ga mogla upaliti.
JECA: Kako nisi?... (priđe, pokušava)... Vidi stvarno... Šta si mu to
radila... ( tužno)... Sto puta sam ti
rekla da ga ne diraš sa tim
tvojim ručetinama. Eto, sad si ga pokvarila. Ubiće me stari .
KURBLA: Ja ga
pokvarila?!... Kako sam ga mogla pokvariti
kad ga nisam ni uključila?!
JECA: Pa to,
eto to. Nisi znala da ga uključiš, pa si mu nešto zeznula, šta ću sad?...( sjeti se )... E, pa da. Molim te Balto,
kad si već tu, možeš li da ga popraviš?
BALTAZAR: Pokušaću,
mislim da to nije veliki kvar.
ŠEPRTLJA: Pa zato smo ga i zvali.
JECA: Šta
lupaš, Šeprtljo? Zvali smo ga za vokmen, a u među vremenu je naša sestra pokvarila
kompjuter, pa...
KURBLA ( dok Baltazar radi na kompjuteru): Tu meni, mili moji, nešto smrdi na nepoštenje, na laž... (Šeprtlji)... 'Ajde, prvo ti, šta se ovdje događa?
ŠEPRTLJA ( zbunjeno) : Ne znam ja... Jeca zna,
pitaj nju.
KURBLA ( prilazi mu prijeteći): J apitam tebe.
Gledaj me u oči. Govori!
ŠEPRTLJA (zbunjen i prestrašen): Pa ja sam ušao kod Jece, a ona je učila istoriju...
JECA: Jeste. Učila sam balkanske ratove... Balkanski
ratovi obuhvataju dva oružana
sukoba: Prvi balkanski rat,od oktobra
1912. do maja...
KURBLA: Dosta! Ko te to pita ... ( Šeprtlji)... Slušam!
ŠEPRTLJA ( kao prije): I onda sam, da joj ne bih
smetao dok telefonira...
JECA: Jeste,
zvala je Marija i... (Baltazaru)...
Znaš da je otkazala žurku
i pita za tebe.
BALTAZAR:Za
mene! Zašto za mene, šta joj treba?
JECA: Ma ne
treba njoj ništa, sve je u redu.Samo onako, interesuje se djevojka
za tebe.
BALTAZAR: Pa šta
je konkretno pitala?
JECA (zbunjeno):
Pa, onako, pitala je da li i ti dolaziš na žurku kod nje?
KURBLA: Pa sad
si rekla da je žurka otkazana. Da ju je
ona lično otkazaka!
JECA ( vadi se): Ma nije ona nju baš otkazala
kako se to otkazuje, nego više onako,
figurativno... Mislim, to jest, kao da otkazuje,
a u stvari je ne otkazuje.
KURBLA: Ja te
ništa ne razumijem.
BALTAZAR: Ni
ja.
ŠEPRTLJA: Ja i
kad bih htio da te razumijem, ne mogu.
Ne razumijem.
JECA: Pa ti si
još mali za te stvari.
KURBLA: Ali
zato sam ja velika. Pa zašto te ne razumijem i ako sam velika?
BALTAZAR: Ti
si meni, u stvari rekla da se Sanja
interesuje za mene i da ona neće ići
na žurku kod Marije, nego u pozorište, navodno
zbog mene. Nije spominjala otkazivanje žurke
kod Marije?
JECA: Nije,
ovaj jeste. Ona mi je rekla da je žurka otkazana.
BALTAZAR: Kada
ti je rekla?
JECA: Pa kada
si ti otišao i odnio moju Madonu,ja sam to odmah zaboravila, pa vidim, nema mi Madone, pa sam je nazvala da joj kažem,
to jest da je pitam da je nije, možda
ona odnijela...
KURBLA: I tada
ti je rekla da se žurka kod Marije
otkazuje?
JECA: Ne, ovaj
da. Tako je. Rekla je da Madona nije kod nje, a da ona ne ide na žurku jer
je otkazana već da je čula da Baltazar ide u pozorište
pa đe ona otkačiti Borisa i doće u
pozorište da
skupa gledaju Romea i Juliju.
ŠEPRTLJA: Pa
kako će skupa gledati kad ga je otkačila?
JECA: Skupa sa
Baltom.
KURBLA: Slušaj
Jeco, te tvoje petljavine mi je već... (zvoni joj telefon,
javlja se)...Kaži Klempo!... U redu, svaka vam čast majstori, evo idem,.. (Jeci,
nastavlja)... preko glave.Raspravit ćemo
to kad se vratim... ( pođe sa onim alatom, pa se na vratima
okrene)... da znaš,
ja ti nisam pokvarila taj kompjuter. Vidi, možda ti ga je
pokvarila Madona.
9. Pojava
Pređašnji bez KURBLE
BALTAZAR ( pobjedonosno): Evo, sada je u redu. I
lakše, Jeco sa ovim, nije igračka. Daj sada da vidim i taj vokmen.
JECA:
Vokmen je u redu.
BALTAZAR: Pa
ti reče...
ŠEPRTLJA: Ma,
ne. To je ona samo da bi se izvadila kod Kurble. Da je ova znala da je
kompjuter pokvaren, sve bi joj kose počupala.
JECA: A ti Šeprtljo,
baš si prava šeprtlja. Umalo da me provališ.
ŠEPRTLJA:
Nisam odmah skontao, šta ja mogu kad
slabo kontam.
JECA: 'Ajde,
briši u svoju sobu i da te ne vidim dok
te ne zovnem, jasno?
ŠEPRTLJA:
Odlazim, milostiva gospođice. samo bez frke. /ode/
10. Pojava
JECA i BALTAZAR
BALTAZAR:Slušaj,
Jeco. Ti si mi najbolja drugarica i zato sam
sa tobom otvoren kao sa sestrom.
JECA: Uvod je
dobar, sad dolazi peglanje, zar ne?
BALTAZAR: Ne,
nije peglanje, ali ti moram reći da
nije u redu to što toliko lažeš i petljaš.
JECA: Ne lažem
ja ništa, samo sam sa malo zbunila.
BALTAZAR: I
prepala.
JECA: Jeste i
prepala.A ko se ne bi prepao? Je si li joj
vidio samo ručerde kolike su. A ne
znaš ti nju, ta kada se naljuti u stanju je
da me masakrira, kad ti kažem.
BALTAZAR:
Pretjeruješ.
JECA: Ne
pretjerujem, ćaleta mi. Jednom je tako u
huji izbacila onaj naš veliki televizor kroz prozor... Kroz zatvoren
prozor na ulicu i umalo čovjeka
na mjestu nije ubila. Ovako blizy
glave mu je prošao i treasnuo od zemlju.
BALTAZAR: Koji
televizor?
JECA: Onaj u
dnevnom boravku.
BALTAZAR: Pa
kako je ostao čitav i sada radi kad
je tresnuo?
JECA: Pa
uhvatio ga taj čovjek. U strahu, mislio je da dijete pada, pa je raširio ruke i uhvatio ga.
BALTAZAR: Pa
ti ne možeš da zapamtiš šta si
slagala prije par sekundi.
Pa ti ćeš se jednog dana zagušiti tim lažima.
JECA: Šta sam
slagala? Šta?!
BALTAZAR:Pa
rekla si da mu je prošišao pored glave za ovoliko...
JECA: Jeste,
za ovoliko pored same glave, to jest pored lijevog uha.
BALTAZAR: I da
je tresnuo u zemlju.
JECA: Ne,
rekla sam tresnuo bio
zemlju da ovaj nije pomislio da
to dijete pada i
raširio ruke i uhvatio ga.
BALTAZAR: I kažeš
kroz zatvoren prozor? Pa, kako to da ja nikada
nisam vidio da vam je prozor polomljen, a svaki dan sam kod vas?
JECA: Jeste,
bio je zatvoren, ali pošto je
televizor onako veliki kad
ga je ona bacila prozor se sam otvorio, toliki je vjetar on napravio, mislim potisnuo vazduh ispred
sebe, da se prozor sam otvorio.
BALTAZAR:
Jeco, da ti nešto drugarski predložim: ili ti prestani
da me lažeš ili ću ja prestati da se družim sa tobom.
JECA: Je ne lažem...
( pomirljivo)... dobro, možda mi nekada izleti kakva sitna neistina, ali to nije laž.
BALTAZAR: Kako
to da neistina nije laž?
JECA: Ma šta si me spopao: laž pa laž. Olabavi malo, pusti me da dišem.Imamo mi pametnijih stvari za razgovor. Evo, na primjer, kako napreduje tvoj projekat sa mojom mačkom, sa Madonom?
BALTAZAR (zainteresovano): E, to sam
htio da ti kažem, da se malo pohvalim: ubacio sam u nju sve potrebno: minijaturni hardver, softver sve u vindovs
operativnom sistemu pomoću osjetljivih foto ćelija u faks-modemu.
Tulbar, pa draving i slično.
JECA: Ja ti
to ništa ne znam, jednostavno ne razumijem šta mi to pokušavaš reći?
BALTAZAR: Slušaj,
nije to važno. Bažno je da, kada sam putem svog kompjutera unio pripremljeni program i kada sam očekivao
da lutka počne da se
transformiše, začulo se samo neko cvrkutanje, zujanje i pomalo mijaukanje.
Ostavio sam lutku u kupatilu i požurio
do svoje sobe da vidim
koji sam ja to program,
u stvari njoj unio u njen
kompjuter, da prekontrolišem. Pošto sam vidio da je sve u redu, izuzev jednog malog zahvata, požurio sam u kupatilo
da prisustvujem istorijskom činu - oživljavanja igračke i kada se nisam onesvjestio od čuda. Strašno mi je bilo.
JECA (zainteresovano): Šta se dogodilo sa mojom Madonom? Je li oživjela?
BALTAZAR: Strašno,
ne znam to ni sebi objasniti, a kamo li
tebi.
JECA: Šta se
desilo, kaži već jednom?!
BALTAZAR:
Samanta je jednostavno nestala.
JECA: Koja sad
Samanta?
BALTAZAR:
Samanta Foks.
JECA: Otkyd ti
sad ona pade na pamet?
BALTAZAR: Ma ,
ta tvoja lutka... ta mačka...
JECA: Madona?!
BALTAZAR: Da,
Madona. Izvini. Madona je jednostavno
nestala iz kupatila. Nema je tamo.
JECA: Kako
nestala?
BALTAZAR:
Jednostavno, kao da je u zemlju propala.
Pomislio sam da
se nije smanjila, pa sam se saginjao i
virio ispod mašine za veš, ispod
kade, no međutim ništa.
JECA: Au! Pa šta
ćeš sad?
BALTAZAR:
Mislio sam da malo i
ti pogledaš po svom stanu, da možda nije ovamo došla? Ipak, ona je tvoja lutka, hoću reći, ovo je njen dom.
JECA: Mogu
pogeldati, ali ne vjerujem. To je tako
čudno i nevjerovatno da ne
mogu ni zamisliti da je tako nešto stvarno.
BALTAZAR (odlazeći): Ponijeću i ovoga tvoga psa...
JECA: Lesi.
BALTAZAR: Da,
Lesi. P a ako mi uspije da i njega oživim,
možda je on i nađe... Kako
Lesi, ako je muško?
JECA: Tako
lijepo: Lesi je ON, a ne ONA.
BALTAZAR:
Dobro, dobro, samo pitam.
JECA: Pa kad
kod tebe lutke mogu da ožive i da
nestanu iz kupatila, tako može i
Lesi da bude žensko, hoću reći muško.
BALTAZAR:
Dobro, ćaos! Vidimo se. /Ode/
11. Pojava
JECA, potom MADONA
JECA: Kako on
to zamišlja lutka da oživi?! Nije, nego.
Malo mic. Malo sutra, moj Baltazare...(iza leđa
joj ulazi Madona)... To ti misliš da je tako lako: ćiriba - ćiribu i hop, mačka koja je kao
ja velika i hoda na
zadnjim nogama, ovako... ( imitira kako bi to mačka hodala, a kada se okrene
i vidi Madonu, vrisne)... A, jao! Ko si ti? Otkud ti?
MADONA (kao
ona velika živa mačka): Pa zar me ne poznaješ, Jeco? Ja sam Madona, tvoja omiljena lutka.
JECA: Ovo je
nevjerovatno! Znam, to je skrivena kamera... Ili ne još bolje,
ja ovo sanjam.
MADONA: Ne, ne
sanjaš, Jeco. Ja sam tvoja Madona, Baltazar me
oživio i sada sam evo tu. Sada
ti neće biti dosadno, sada ćeš imati
sa kim da razgovaraš dok se igramo.I sada me nećeš, ne možeš
više vući za rep, izvrtati mi očne kapke, čupati brkove i duvati u uši, što je tebe jako zabavljalo, a mene boljelo
i nerviralo.
JECA ( još uvijek sa nepovjerenjem): Pa nisam
znala da te to boli. Izvini, trebala
si da mi kažeš.
MADONA: Kako
da ti kažem, kad nisam mogla da govorim. A evo, sada mogu. Sada sam živa... (trgne
se kad čuje Šeprtlju da zviždi i dolazi)... Uh, to je onaj dosadni Šeprtlja! Ako me vidi ovakvu, neće mi dati mira cijeli moj život i uzeće mi
svih devet života
kojim raspolažem... Brišem! (Ode kroz prozor).
12. Pojava
JECA, ŠEPRTLJA
ŠEPRTLJA (kad uđe prestane zviždati i zainteresovano gleda u nju i po sobi ): Šta je? Šta ti je
odjednom? Kao da si vidjela duha?
JECA: Još
gore, ne pitaj.
ŠEPRTLJA: Šta
može biti gore od duha?
JECA: Vidjela
sam moju Madonu. Došla je ovamo i razgovarala sa mnom.
ŠEPRTLJA: Ona
mačka?
JECA: Da ona
lutka mačke, ali sada je ovolika kao ja
i bila je tu.
ŠEPRTLJA (smije se): Sada ti hoćeš mene da prevariš. Ma, ja sam se samo šalio kad sam rekao da je sama
došla kod mene. Ja sam je, ustvari uzeo od tebe da se malo poigram, pa
sam ti je nekako morao vratiti.
JECA: Ali je
se, čovječe, ne šalim. Stvarno je Madona
bila velika kao je i živa je. Pa razgovarale smo.
ŠEPRTLJA: I ja
tako volim da se igram sa svojim igračkama i da razgovaramo.
JECA: Ovo nije
igra. Ovo nije san. Ovo je stvarnost.
ŠEPRTLJA:
Glupa stvarnost.
JECA: Jeste,
glupa stvarnost... Otkuda tebi taj
izraz: glupa stvarnost?
ŠEPRTLJA: Od
tate. On kaže da je ovaj život u kojem
sada živimo jedna, u stvari, veoma glupa stvarnost.
JECA: Ti znaš šta je to glupa stvarnost! Vjeruješ u
duhove,a ne vjeruješ u žive igračke?!
ŠEPRTLJA:
Znam. Znam ja mnogo toga što ti ne znaš, ali
neka ti bude. Ti si, kao, starija pa
pametnija.
JECA: I jesam.
ŠEPRTLJA: Kad
bih ja sada tebe pitao: Mogu li se
malo igrati na tvom kompjuteru? - ti bi rekla: Ma, ne dolazi u obzir. Eto, zato te neću ništa
pitati. 'Ajd, zdravo. (Ode).
13. Pojava
JECA, potom LESI
JECA: Ma ovo
je da čovjek pukne skroz na skroz! Da
li ja
ovo sanjam... (uštine se
za obraz pa vrisne )... Jao, to boli. Znači - ne sanjam. O, bože moj, bože, šta da
radim? Taj Baltazar nije normalan! A šta
ako je on stvarno uspio nešto što
niko drugi do
sada nije uspio? Šta ako je on
stvarno genijalac?... (nasmiješi
se )... Ma, daj, kakav crni
genijalac... Bože, šta da radim?...
( uzima telefon)... Znam šta ću,
nazvat ću... Ma ne, nikako.Ko bi mi vjerovao da mu kažem da mi se
po kući šeta velika
živa mačka lutka!?... (bira broj)... Zvat ću Mariju, ona je nekako najsmirenija i najrazumnija. Jedino
mi ona nikada nije rekla da lažem i da volim lagati...(ljubazno)... Alo, da li si ti
Mari... (sluša sa izrazom
gađenja na licu, pa prekine vezu;
imitira)... Nisam kod kuće, molim vas da ostavite poruku nakon
zvučnog signala... (prestane imitirati)...Telefonska sekretarica. Ja, gospođe, bog te
vidio...(imitira)... Nisam kod kuđe... (iza
njenih leđa ulazi Lesi i zaviruje na sve strane)...ostvite
poruku nakon...(ugleda ga pa vrisne)... Jao, majko
moja!... Lesi jesi li to ti moj mili
lutak?!
LESI (kao i Madona):Jesam Lesi, ali nisam muško.
Ja sam Lesi žensko. Ti si svoju ne maštovitu maštu
upotrijebila da bi od mene,
dame, napravila gospodina.
JECA: Izvini
nisam znala da ti to smeta. Mislila sam,
pošto već imam Madonu
koja je žensko da bi bilo lijepo da imam i nešto što
je muško.
LESI: Pa mogla
bi i ti da budeš bar malo
muško, pa da vidim kako bi ti
bilo.
JECA: Nisam
znala da ti to smeta, da ti to uopšte može smetati kada nisi živa. Izvini.
LESI: Smetalo
mi je,naravno da mi je smetalo, ali ti to, onako neživa, nisam
mogla kazati. Sada znaš, pa ako hoćeš da se družimo - imaj to u vidu.
JECA: U redu,
u redu. Sada je već drugačije... Šta to
tražiš?
LESI: Poslao
me Baltazar, to je onaj tvoj drugar koji me je i oživio, da potražim Madonu. Vjeruje da se sakrila
kod tebe.
JECA: Pa,
ovaj, u stvari, ona je bila ovdje, ali
kad je čula da dolazi Šeprtlja, prepala se i skočila
kroz prozor.
LESI: Kroz
prozor? Pa da, mačke to mogu, one imaju
devet života, pa ako jedan i
izgube slučajno ostaje im još dosta. Mi
psi imamo samo jedan život
i ne pada mi na pamet da skačem kroz prozor.
Idem ja okolo, kako vi ljudi
kažete: Prijeko preče, na okolo bliže. 'Ajd, ćao! (ode).
14. Pojava
SANJA, JECA
JECA (bespomoćno
sjedne u fotelju):Jao, majko moja šta mi se ovo događa?Pa nisam se ni ja na Boga kamenjem
bacala!... Možda ja ludim? Da, čula
sam da može čovjek da poludi od silnog učenja... Ma koje
moje silno učenje, jedva da i pogledam uxbenik...
Uh, baš su me istraumirali... (kad Sanja uđe, ona joj poleti u susret kao spasiocu)... Sanjice
dušo, baš dobro da si došla. Dođi, sjedi, imam mnog toga da ti kažem.
SANJA (ljuto):Imam i ja tebi da kažem, pa da se
i zavadimo, ako treba.
JECA: Nećeš
vjerovati šta mi se maločas događalo...
SANJA: I meni
se događalo nešto nevjerovatno.
JECA: Jesi li
ga vidjela?
SANJA: Jesam,
vidjela sam Borisa i on se strašno razočarao
u tebe.
JECA: Kakvog
Borisa! Lesija, je si li vidjela mog
Lesija... moju Lesi?
SANJA: Kako
kakvog Borisa? Onog Borisa, koga sam
otkačila,kako ti kažeš, zbog onog tvog smotanog Baltazara.Odmah smo shvatili
ko nam to muti. Misliš ti da ti Boris
nije poznao glas iako
si ga pokušala promijeniti. Jeste da su oči u ljubavi
slijepe, ali nisu uši, draga moja lažljivice.
JECA: Joj, Sanjice, to me Svevišnji kažnjava. Priznajem, ja sam to zamutila,
ali sam se samo htjela našaliti, nikoga
nisma htjela povrijediti.
SANJA (imitira je): A najmanje svoju najbolju
drugaricu...
JECA: A najmanje
svoju najbolju drugaricu, Sanjice moja.'Ajde, oprosti
mi, molim te. Evo, obećavam da nikada više
neću lagati, stvarno.
SANJA ( pomirljivo): Daješ časnu ruječ?
JECA: Dajem ti
svoju časnu riječ. Nikada, nikada, nikada više neću lagati kunem ti se!
SANJA (malo se snebiva): Dobro, opraštam ti.
JECA ( nakon što se zagrle
i poljube): Baš si slatkiš, majke mi. Ne znam kako bih ja to
sama sebi mogla oprostiti, a eto, ti si mi oprostila. Hvala ti.
SANJA: Pa morala sam pomoći davljeniku.
JECA: Kakvom davljeniku ?
SANJA:
Toliko si počela lagati na sve strane
da se umalo nisi udavila u tim svojim lažima.
JECA: Sad je
gotovo sa tim zauvijek!
SANJA: Neka
bude tako. A šta si mi ono htjela reći u vezi
tvoje, pardon, tvog Lesija?
JECA: Ipak je žensko.
To je ona - Lesi.
SANJA: Dobro,
to je normalnije, i šta si to htjela da me pitaš?
JECA: Jesi li
je srela
sada kada si ulazila?
SANJA: Kako
misliš srela? Misliš jesam li je vidjela
negdje bačenu. Ti si negdje zagubila,
pa ne možeš da je nađeš?
JECA: Ma ne,
ona je sada živa i ovolika je kao i ja i hoda samo na dvije
zadnje noge i govori srpski i...
SANJA: Stani
malo, gdje se gasiš? I...i... i !!! Polako malo, da nemaš, možda, temperaturu? Kako lutka pa da oživi, gdje si to
vidjela?
JECA: Jeste,
majke mi. To je, u stvari Baltazar pravio neke
eksperimente, pa je prvo oživio
moju Madonu, ali je ona, kada je čula da dolazi Šeprtlja koji ju je
uvijek davio, pobjegla kroz prozor, a onda je došao, ovaj došla
Lesi i rekla mi da nije muško nego žensko i da ju je Balto poslao da traži Madonu.
SANJA (odmahuje glavom): Pa jesi li mi maločas
obećala,dala časnu riječ i
zaklela se da nećeš više lagati?!
JECA: Ne lažem
te, oba mi oka ispala ako lažem! Vjeruj mi, Sanjice molim te, bar jednom u životu.
SANJA: Kako da
ti vjerujem kada uvijek lažeš i kada pričaš
nešto tako ludo da luđe ne može biti?!
15. Pojava
ŠEPRTLJA i pređašnji
ŠEPRTLJA (ulazi
žurno): Jeco, Jeco, znaš li koga sam maločas sreo u kuhinji?! Nećeš vjerovati! Lesi i Madona sjede za stolom
i sa našom mamom piju mlijeko!
JECA (radosno): Eto vidiš, Sanjice, da ne lažem.
Eto, i Šeprtlja, ovaj, moj slatki brat Dragan ih je vidio. Je li mi sada vjeruješ?
SANJA (Šeprtlji): Šta to ti bulazniš?
JECA: Reci joj
istinu... Istinu joj reci!
ŠEPRTLJA:
Istinu?
JECA: Da, da,
reci joj koga si to vidio da u kuhinji pije mlijeko sa našom mamom?! Koga?
ŠEPRTLJA:
Pa... ovaj...ja...
SANJA: Ne
vrdaj i izbaci i ovog i onog, nego
govori šta sam te pitala?
ŠEPRTLJA:
Kurblu, ovaj našu sestru stariju, Vesnu.
JECA: A Madonu
i Lesija?
ŠEPRTLJA ( postiđeno): Samo sam se šalio. Šalio
sam se, malo, onako.
SANJA (razočarano): Jeco, zar opet?!
JECA: Ma
kako mi ne vjerujete?!
16. Pojava
KURBLA i pređašnji
KURBLA: Šta se
to ovdje događa? Čujete se do pola
stepenica?
ŠEPRTLJA: Ja
ne znam ništa.
KURBLA:Ko zna?
Možda bi mi ti, mala lažljivice, mogla odgovoriti, ali ne počinji opet sa balkanskim ratovima. Govori, šta je?
JECA: Pa kada
mi oni ne vjeruju, ne vjerujem da ćeš mi i ti
vjerovati.
KURBLA: To hoću
li ti vjerovati ili ne prepusti meni,
'ajde, govori, šta je to tako važno?
SANJA: Jeca
tvrdi da je vidjela velike žive lutke
psa i mačke, koje je navodno Baltazar,
naš drug, oživio.
KURBLA: Da
nisi, možda, i razgovaral a sa njima?
JECA: Znam
da mi ne
vjeruješ, ali jesam. Razgovarala sam sa njima.
KURBLA: I, šta
pričaju?... (smije se)... Jesu
li me pozdravile?
JECA: Nisu te
ni spomenule.
SANJA: Evo ide
Baltazar. On će nam, valjda, sve to
objasniti.
17. Pojava
BALTAZAR i pređašnji
BALTAZAR:
Dobar dan, svima. Kakav je ovo skup, je li se nešto dogodilo?
KURBLA: To bi
ti trebao nama da kažeš.
BALTAZAR: Zašto
ja?
SANJA: Ova
ovdje tvrdi da si ti napravio nešto neviđeno.
BALTAZAR: Ma
nije to ništa, samo mali kvar. Šeprtlja
je samo nešto pogrešno uradio na kompjuteru, pa se on zaključao. To sam lako popravio.
KURBLA:
Kompjuter?!... (Šeprtlji)... Dakle to
si ga ti pokvario,a Jeca tvrdi da
sam ja?!
ŠEPRTLJA: Pa čula
si Baltazara, nije bio pokvaren, samo se slučajno
sam zaključao.
JECA: Ma nije,
Balto riječ o mom kompjutery nego o tvom
izumu!
BALTAZAR: Onaj
za automatsko puštanje vode u VC-u?
ŠEPRTLJA (smije se): Onaj koji
je babu natjerao da gologuza izleti iz
VC-a?!
JECA (svi sem nje se smiju): Ma ne, Balto,
onaj sa mojim igračkama, Madonom
i Lesijem...Šta tako buljiš u mene,zar nisi
ti oživio moju mačku i psa?
BALTAZAR: Oživio?
Kako oživio? Pa nisam ja Bog.
JECA: Znam ja
da sam ti obećala da o tome neću
govoriti ništa nikome, ali molim te, moooliiim te, reci istinu, niko mi ništa ne vjeruje.
KURBLA: Kako
da se vjeruje jednoj ortodoksnoj
lažljivici?
18. Pojava
MADONA, LESI i pređašnji
SANJA: A maločas
mi se zaklela da više neće lagati... (ulaze iza
njenih leđa Madona i Lesi)...
A ja sam joj povjerovala?!
JECA (ushićeno): Evo, evo ih Madona i Lesi,
pogledajte...Evo , ulaze!
KURBLA: Šta je
sad ovo? Ko su ovi? Kakva je to maskarada?
JECA: Pa to su
moja Madona i moj, ovaj moja Lesi! Jesam li ti kazala ?!
KURBLA: Ovo mora da je neka šala.
SANJA: I jeste šala.
KURBLA: Ovo mora da je neka šala.
SANJA: I jeste šala.
BALTAZAR: Samo
smo se malo našalili, kako bismo
natjerali našu Jecu da već jednom prestane lagati.
JECA (iznenađeno kad ovi skinu maske):
Marija?!...Nataša?!
ŠEPRTLJA: Dobar
štos!
JECA: Baš ste
bezobrazni, ovo vam nikada neću oprostiti!
SANJA:Morali
smo, Jeco,kad si takva. Eto vidiš, toliko si toga nalagala i spetljala, da ti
niko više ništa ne može vjerovati. Vidiš, kada je potrebno da ti
neko vjeruje, onda, zbog tolikih
ranijih lagarija, niko neće vjerovati.
BALTAZAR: Da
li si sada shvatila?
JECA: Jesam.
Shvatila sam. I, u stvari, ja sam vam
zahvalna. Imam prijedlog: Ne kod
Marije, nego ćemo ovdje, kod mene da napravimo ludu žurku.
Hoćete li?
BALTAZAR: Idem
ja po kasete! (ode).
KURBLA: Ja
odoh po pive.
SANJA ( za njim): I sokove!
JECA: Hajde, Šeprtlja
pomozi mi da napravimo malo mjesta...
Pali
kasetofon i uz bučnu muziku razmještaju namještaj, dok lagano pada
